Košarkaški klub Mladost je osnovan januara 1954. godine, kada je održana prva Godišnja skupština kluba, ali se kao rodjendan kluba slavi 20. maj. Skupština je održana u prostorijama Narodnog fronta u Štrosmajerovoj ulici. Prisutno je bilo 30 članova, većinom aktivnih igrača.

Već za prvomajske praznike te godine organizovan je turnir na improvizovanom igralištu u Subotićevoj ulici broj 5 sa pozajmljenim koševima.

Na turniru su učestvovali Jedinstvo iz Stare Pazove, drugi tim Partizana i selekcija Srednje fiskulturne škole iz Zemuna. Pobedio je domaćin, tim Mladosti.

Mladost je već 1955. godine krenula uzlaznom linijom. Dobar plasman u Beogradskoj ligi, poduprt je pobedom na turniru u Smederevu 6. i 7. jula, kao i trijumfima nad Rabotničkim iz Skoplja i Topličaninom iz Prokuplja, tada prvoligašem, odnosno drugoligašem.

Nažalost, sjajan tim Mladosti rasturio se vrlo brzo. Za to vreme sjajne ponude Proletera iz Kreke nisu ostavile ravnodušnim Vlizara Lilića, Brunu Pavelića, kasnije Ivana Matkovića.

Iako oslabljena, Mladost je postala prvak Beograda. U kvalifikacijama za ulazak u Srpsku ligu 1956. godine poraženi su od Vojvodine, ali su pobedili Rusandu iz Melenaca i Jedinstvo iz Stare Pazove, i plasirali se u viši rang.

Posle ovog uspeha, sastav Mladosti je ostao siromašan za odlazak Bukilića u Vojvodinu, Sindjelića, Pušonjića i Kranjca u Kreku.

Iako su Mladost napuštali i vraćali joj se njeni izvorni igrači, bilo je još više onih koji su karijeru nastavljali ili završavali u zemunskom klubu. Pre svih Dragaš Jakšić iz Crvene zvezde, kasnije svetski poznat i priznat košarkaški sudija, pa Pavle Skorobin iz Zrenjanina, reprezentativac, as Olimpije Franc Debevc...

Najveće igračko ime tog vremen je bio Brunislav Bruno Paveliž, kandidat za A reprezentaciju, vrsni plejmejker, koji je najviše postigao sa Proleterom i OKK Beogradom, ali se vratio u Zemun da pokuša da svoj klub uvede u Prvu ligu.

Mladost je u prvoj svojo drugoligaškoj godini, 1962. godine, zauzela peto mesto. Zvezde kluba bili su Renato Bizjak, Dušan Knežević i vec veteran Božidar Tanašćuk. Sve niti kluba držao je Miomir Lilić, trener, predsednik, ekonom, ... bio je sve i svja.

Učešće u Drugoj saveznoj ligi Mladost je izborila na kvalifikacijama koje su odrzane u Bijelom Polju pobedama nad Vardarom iz Skoplja 72:53 i Vardarom iz Bitolja 86:66. Zbog poraza od kraljevačke Sloge u trećem kolu 58:64 o plasmanu je odlučivao meč protiv domaćeg Jedinstva. Pred tu utakmicu stigao je Ivan Matković, zaigrao sjajno i pomogao svom klubu da pobedi sa 60:50 i izbori plasman u Drugu ligu.

Drugu ligu Mladost je igrala na svom terenu, ali se stvaranje visokog rejtinga kluba poklopilo sa izgradnjom novobeogradske Palate sportova i zemunskog Pinkija

Krajem šezdesetih u Drugoj ligi glavnu reč su vodili beogradski Radnički i zrenjaninski Kombinat. Jednu od najboljih utakmica tog vremena Mladost je odigrala protiv Radničkog. Krstaši su posle 12. kola bili ubedljivo najbolji, bez poraza, da bi im u 13. kolu došao crni petak u Palati sportova u Novom Beogradu. Predvodjeni fenomenalnim Stanislavom Bizjakom, koji je postigao 46 poena (tada nije bilo trojki) Zemunci su u prvom poluvremenu pregazili Radnički sa Raznjatovićem, Karatijem, Jarićem, Ivkovićem,

Marovićem, Damjanovićem, DJordjevićem (Radnički je u malo izmenjenom sastavu od ovoga 1973. godine postao prvak Jugoslavije). U nastavku utakmice Zemunci su pali, ali su ipak slavili sa šest poena razlike, iako su bili bolji bar za dvadeset... Nazalost, te godine Radnički je izborio plasman u u Prvu saveznu ligu, dok su zemunci ostali sa čekaju novu priliku.

Ona se ukazala po završetku sezone 1971/72, kada su se zajedno sa Oriolikom iz Slavonskog broda, kao i dva Železničara, sarajevskim i karlovačkim, borili za popunu proširene Prve lige u Somboru. Na turniru Mladost je zauzela treće mesto, iza Željezničara iz Karlovca i imenjaka iz Sarajeva, koji su izborili plasman u Prvu ligu.

Mladost je igrala u sledećem sastavu: Radjenović, Bizjak, Knežević, Džodžo, Kljajić, Kuštrinović, Pavelić, Rajković, Dimitrijevski, Jocić, Milanović, Tomašević.

Rezultati:

Železničar (Sarajevo) - Mladost 81:79 (34:46)
Oriolik (Slavonski brod) - Mladost 81:87 (43:51)
Železničar (Karlovac) - Mladost 84:74 (39:33)
Železničar (Karlovac) - Oriolik (Slavonski Brod) 65:63 (37:37)
Železničar (Karlovac) - Železničar (Sarajevo) 75:57 (27:22)
Železničar (Sarajevo) - Oriolik (Slavonski Brod) 84:65 (41:31)
Tabela:

1. Železničar (Karlovac) 6
2. Železničar (Sarajevo) 4
3. Mladost (Zemun) 2
4. Oriolik (Slavonski brod) 0
Naredne dve sezone Mladost je vidala rane od neuspeha u kvalifikacijama u Somboru i krčila put za novi pokušaj. Po jedno treće i drugo mesto u sezonama 72/73 i 73/74 obećavali su da Zemunci imaju kvalitet i snagu da se ponovo oprobaju u borbi za elitni plasman.

U sezoni 73/74 Mladost je vodila veliku borbu protiv Vojvodine, čačanskog Železničara i Jasenice iz Smederevske Planke, da bi se u sred takmičenja odvojili Novosadjani i pre kraja obezbedili plasman u A ligu.

Nekako s kraja te sezone, u aprilu 1974. godine počela je jurnjava za Stanislavom Bizjakom, najboljim košarkašem Mladosti svih vremena. Prvi se u trku upustio Partizan, jer je Ranko Žeravica promovisao Bizjaka i u A reprezentativca 1970. godine. Dugo su trajali crno-beli signali u pravcu plavo-belog tabora i Miomira Lilića, ali Lile nije hteo da čuje da se odrekne najboljeg košarkaša, jedostavno, sve ponude koje je dobijao bile su daleko od prave.

Mladost je u sezoni 1974/75 briljilara, zauzela je prvo mesto u svojoj grupi od četiri Druge lige i izborila pravo da se u novim kvalifikacijama ponovo bori za plasman u prvu ligu.

Bizjak je dve utakmice 1975. godine, protiv Železničara iz Čačka i kasnije u kvalifikacijama protiv Budućnosti iz Titograda postigao po 49 poena, praveći još veće zazubice Žeravici i Partizanu. Bio je nezadrživ, pogadjao je odakle je god hteo.

Protivnici u kvalifikacijama za Prvu ligu su bili zagrebačka Industrmontaža, titogradska Budućnost i ponovo sarajevski Železničar.

Mladost je igrala u sledećem sastavu: Stanislav Bizjak, Branko Radjenović, Zoran Hinić, Nikola Bjegović, Zeferino Grasi, Nikola Maravić, Zoran Latifić, Slobodan Rajković, Milorad Džodžo, Miodrag Žugić, Zoran Simić, Borislav Tomašević. Trener ekipe je bio Miomir Lilić.



KVALIFIKACIJE ZA PRVU LIGU 1975. GODINE

MLADOST - BUDUĆNOST (Titograd) 119:86 (58:41)

Mladost: Radjenović 6, Bizjak 49, Hinić 13, Bjegović 10, Grasi, Maravić, Latifić, Rajković 17, DŽodžo 2, Žugić, Simić 22, Tomašević.

Budućnost: Begović 5, Kažić, Šćepanović 14, Latković 4, Pavićević 2, J.Popović 8, Vukićević 19, Brajović, R.Popović 10, Blažević 14, Đurašković 10.



BUDUĆNOST (Titograd) - MLADOST 71:85 (34:33)

Budućnost: Begović, Kažić, Brajović, Šćepanović 4, Latković 2, Pavićević 4, Radonjić, Vukičević 17, R.Popović 6, Blažević 22, Garić 2, Đurašković 12.

Mladost: Radjenović, Bizjak 22, Hinić 12, Bjegović 10, Grasi, Maravić, Latifić 4, Rajković 16, DŽodžo, Žugić, Simić 17, Tomašević 3.



ŽELEZNIČAR (Sarajevo) - MLADOST 105:69 (46:29)

Železničar: Bjelica 6, Maravić 31, Maroević 6, Keco, Perišić 14, Malagić, Terzić, Vuković 10, Doboljić, Bogunić, Bojanić 34, Marković 4.

Mladost: Radjenović, Bizjak 18, Hinić 11, Bjegović 4, Grasi, Maravić, Latifić 8, Rajković 13, DŽodžo, Žugić 2, Simić 6, Tomašević 7.



MALDOST - ŽELEZNIČAR (Sarajevo) 77:94 (32:47)

Mladost: Radjenović, Bizjak 31, Hinić, Bjegović 9, Grasi 2, Maravić, Latifić, Rajković 11, DŽodžo, Žugić 3, Simić 8, Tomaševićc 13.

Železničar: Bjelica 2, Maravić 35, Maroević 10, Keco, Perišić 14, Malagić 9, Terzić, Vuković 4, Dobojlić 2, Hadžić, Bojanić 6, Marković 14.



MLADOST - INDUSTROMONTAŽA (Zagreb) 84:87 (38:39)

Mladost: Radjenović, Bizjak 22, Hinić 6, Bjegović 10, Grasi, Maravić, Latifić 2, Rajković 24, DŽodžo, Žugić 2, Simić 16, Tomašević 2.

Industromontaža: Bolarić, Sulimanović 4, Despot, Mazić, Vanjak 24, Zrnić, Miholić 2, Ćosović 16, Marelja 25, Nakić 16, Nikolić, Mandić.



INDUSTROMONTAŽA (Zagreb) - MLADOST 71:70 (33:34)

Industromontaža: Bolarić, Sulimanović, Despot, Mazić, Vanjak, Zrnić, Miholić, Ćosović, Marelja, Nakić, Nikolić, Mandić.

Mladost: Radjenović, Bizjak, Hinić, Bjegović, Grasi, Maravić, Latifić, Rajković, DŽodžo, Žugić, Simić, Tomašević.



Tabela:

1. Industromontaža (Zagreb) 10
2. Železničar (Sarajevo) 10
3. Mladost (Zemun) 4
4. Budućnost (Titograd) 0
Četiri kvalitetna tima, ozbiljna kluba, trebalo je da reše ko će u Prvu ligu. Smatrano je, pred start kvalifikacija, da tri kluba - Mladost, Industromontaža i Železničar imaju podjednake šanse, da je Budućnost nešto slabiji rival. Ali, Titogradjani su imali i domaći teren, izuzetno vruć za svakog, pogotovo ko želi da odnese bodove. Zemunci su startovali da ne može biti bolje, pobedom u gostima. Trijumfovali su u Titogradu lako i ubedljivo , potvrdivši tako naziv jednog od favorita.

Usledila je utakmica protiv Montažera iz Zagreba i velika prilika da Mladost posle dva kola bude na pragu plasmana u elitu. Utakmica tvrda, da tvrdja ne može biti. Na jednoj strani Sulimanović, Despot, Vanjak, Marelja, Miha Nakić, ... na drugoj Bizjak, Bjegović, Rajković, DŽodžo, Simić. Skoro cela utakmica igrala se koš za koš. Dva kvalitetna tima, odličnih individualaca, nijednog momenta nisu želela da prepuste prednost rivalu. Činilo se da ko bude prvi naparvio veću razliku sigurno pobedjuje. Tako se ušlo u poslednji minut meča.

Montažeri iz Zagreba imali su poen prednosti, desetak sekundi pre kraja. Mladost je odigrala odličnu odbranu, izborila loptu i krenula u kontranapad. Iz želje da što pre postigne koš i dovede Mladost u vodjstvo, Zoran Latifić je izgubio kontrolu nad loptom i s njom izašao u aut! Zagrepčani su to kaznili i umesto pognute glave, otišli su kući pevajući, sa tri poena viška.

Slično se dogodilo i u Zagrebu, gde su Zemunci ponovo poraženi, tada sa poenom minusa. U jednoj kontri Bizjak je ostavio loptu na obruču, na žalost po Mladost i Packeta, ona je tu i ostala a Industromontaža je slavila uspeh, plasman u Prvu ligu.

Posle drugog neuspeha u kvalifikacijama, Mladost je još tri godine bila član Druge savezne lige. Čak su u sledećoj sezoni 1975/76 zauzeli četvrto mesto u grupi istok sa istim brojem pobeda i poraza. Stanislav Bizjak je bio uveliko u vojsci, tim je bio značajno promenjen, što nije smetalo plavo-belima da ponovo igraju bitnu ulogu u prvenstvu.

Sledeće dve sezone, 1976/77 i 1977/78, Mladost je prvo bila na ivici ispadanja, da bi na kraju ispala iz Druge savezne lige i tako okončala jedan izuzetan period, period uspeha, sjajnih rezultata i odličnih košarkaša.

Iako su ispali iz Druge lige, Zemunci nisu klonuli duhom. Miomir Lilić je počeo da stvara novi tim, a okosnicu su činili već iskusni Hinić, Pujaz, Tomašević, ... sa talentovanim Čormarkovićem, Ciganovićem, Bukvićem, Kecojevićem.

Do početka devedestih godina Mladost je igrala republička takmičenja, dospevši čak i do beton lige. A onda, ono što je Mladost uradila za četiri godine, od 1991. do 1995. zaista se graniči sa čudom. Na klupu plavo-belih je seo mlad trener, bivši igrač, Jovica Antonić, i odveo ih u elitu! Imala je Mladost veće uspehe, dva puta je bila medju 15 timova one Jugoslavije, na pragu Prve lige u kojoj su igrali: Jugoplastika, Lokomotiva, Zadar, Olimpija, Partizan, Crvena zvezda, ... Imala je Mladost i reprezentativca Stanislava Bizjaka, vedetu i asa Bruna Pavelića, najboljeg centra možda svih vremena Druge lige Nenada Pujaza, supertalentovanog Nebojšu Zorkića, ali nikada do tada nije imala elitni rang.